نبذة مختصرة : Предмет истраживања у овој студији је улога историјско-политичког модела регионализације Шпаније у сузбијању каталонског и баскијског сецесионизма. Ова студија полази од претпоставке да је примена овог модела имала важну улогу у сузбијању сецесионизма како у Каталонији, тако и у Баскији, те је њен циљ аргументовано објашњење узрочно-последичне везе између ових чинилаца. Резултати наше студије потврдили су да су општа, посебна и појединачне хипотезе ваљано постављене. Примењени модел регионализације од 1978. до 2018. године имао је важну улогу у сузбијању и каталонског и баскијског сецесионизма. У случају Каталоније је најпре задовољио потребе тамошњих грађана, али је због неуспелих статутарних реформи из 2006. године број грађана незадовољних постојећим степеном аутономије, те оних који решење виде у независности Каталоније значајно порастао. У Баскији је захваљујући давању завидног степена политичке, економске и фискалне аутономије овом региону дошло до значајног пада броја просецесионистички оријентисаних грађана, али и до трансформације баскијског сецесионизма из насилног (терористичког) у ненасилан облик. Иако је регионализација са собом донела, поред различитих врста аутономије, и загарантованост регионалног културног, језичког и идентитетског плурализма, каталонски и баскијски национализам не само да нису искорењени, већ и даље представљају битне политичке чиниоце. Закључно, потврђено је да Европска унија на својој територији у институционалном и сваком другом смислу подстиче регионализацију, али и оштро осуђује сецесионистичке тенденције. У методолошком смислу, користили смо неколико истраживачких метода, попут компаративне методе, методе студије случаја, историјске методе и методе моделовања.
No Comments.